Međunarodna izložba STANOVANjE - HOUSING 21

Izložba sadrži 80 radova, tematski podeljenih u dve celine. U posebnom delu ovogodišnja izložba obrađuje zanimljivu i danas posebno aktuelnu temu - transformacije u stano­vanju. Ovom temom skreće se pažnja ne samo arhitektonske, već i šire javnosti na značaj koji na održivi razvoj ima ponovna upotreba objekata. U okviru ove teme prikazano je 40 realizovanih objekata iz različitih krajeva sveta, nastalih tokom proteklih 10 godina, kao i 5 radova zasno­vanih na naučnom i projektantskom istraživanju transfor­macija u stanovanju.

Drugi deo izložbe predstavlja izbor savremenih ostva­renja stambene arhitekture, nastalih širom sveta od pret­hodne izložbe HOUSING 19 do danas. U ovom delu izložbe je prikazano 3 5 stambenih objekata i projekata.

Svi selektovani radovi su praćeni recenzijama koje su napisali članovi Međunarodnog naučno- umetničkog odbora ove manifestacije.

Transformacije

Transformacije u stanovanju ( i arhitekturi uopšte) su jedna od važnih komponenti koncepta održive gradnje i podrazu­mevaju ponovno korišćenje objekata nakon većih ili manjih izmena na njima. Ponovno korišćenje postojećih objekata, tako da oni mogu da žive još jednu generaciju, danas je izazov, a u razvijenim zemljama i imperativ za projektante. U situacijama promene korisnika, izmenjenih potreba starih stanara ili kada su postojeći objekti napušteni, adaptivna obnova može biti savršen način da se starom objektu udahne novi život, i to sve uz očuvanje resursa i istorijske vrednosti, ukoliko je ima.

Bez obzira da li se radi o ekološkim ili ekonomskim razlozima, ili želji da se očuva istorijsko nasleđe, transformacije mogu ponuditi rešenja za neke od savremenih problema u stanovanju. Vrlo često, rušenje starog objekta nije jedini niti najbolji izbor, a neretko se ispostavlja da je zadržavanje postojećeg objekta, uz izvesne adaptacije i korekcije, mnogo bolje rešenje. Značajna tema za održivost gradnje su takođe i buduće transformacije, odnosno projektovanje koje ima na umu mogućnost promene i dopušta više slobode u buduć­nosti.

Transformacije podrazumevaju više različitih pristupa - od potpunog očuvanja spoljašnjosti objekta i promena samo unutar omotača, do zadržavanja unutrašnje organizacije i intervencija isključivo na fasadama; od obnavljanja poru­šenih i oštećenih zgrada do rekonstrukcija uz očuvanje istorijskih vrednosti; od promena namene do dogradnje novih delova objekta; od suptilnih izmena do intervencija velikih razmera; one se ne ograničavaju samo na renovi­ranje postojećih struktura, već podrazumevaju i recikli­ranje i ponovnu upotrebu materijala.

Poslednjih nekoliko decenija je posebno aktuelna tema konverzije nestambenih u stambene prostore; nekadašnje fabrike, skladišta, poslovni objekti, škole, pa čak i vodotornjevi, pozorišta i crkve mogu se videti prenamenjeni u objekte porodičnog i višeporodičnog stanovanja.

Benefiti transformacija u stanovanju su brojni, od ekonom­skih, preko ekoloških, do socijalnih i estetskih.

Radi izgradnje novih stambenih objekata, naročito ako su oni planirani u okviru većih kompleksa, često se moraju tražiti lokacije koje su udaljene od centra grada, budući da je zemljište u gradu obično zauzeto starim zgradama ili skupim nekretninama. Katastrofalne posledice takvog neodgovornog odnosa prema zemljištu mogu se videti u primerima gradova koji se svojim predgrađima nekontroli­sano i neplanski šire i rasprostiru na sve većim površi­nama, što izaziva štetne uticaje na životnu sredinu, veću zavisnost od automobila, povećane troškove infrastruk­turnog i komunalnog opremanja, društvenu izolaciju itd. Sa mogućnošću intervenisanja u već postojećim gradskim sredinama, transformacije predstavljaju korektiv za ovakav vid neograničenog i neplanskog širenja urbanih područja te mogu doprineti održivom razvoju naših gradova.

Transformacije takođe mogu imati i značajne finansijske prednosti i uštede.

Transformisanjem postojećeg objekta odbijaju se troškovi rušenja, koji često predstavljaju značajan deo budžeta za izgradnju. Pored toga, ponekad u novim projektima zbog ograničenja budžeta nisu mogući radikalniji pristupi, dok s druge strane, u postojećem objektu arhitekta može da ima više slobode jer već postoji neki dodatni prostor, koji inače novim projektom ne bi bio predviđen. Mnoge razvijene zemlje sveta daju kreditne i poreske podsticaje investitorima koji se bave adaptivnom obnovom, čime se njihovi troškovi izgradnje znatno umanjuju.

Poznato je da je građevinska industrija veliki zagađivač životne sredine i veliki potrošač energije. Transforma­cije koje podrazumevaju očuvanje pojedinih elemenata zgrade, kao što su na primer konstruktivni elementi, čiji je životni vek inače mnogo duži od nekih drugih elemenata, imalo bi znatne ekološke benefite i doprinelo konceptu održive gradnje.
Na globalnom nivou, izgradnja novih stambenih kapaciteta ne uspeva da zadovolji potražnju za stanovima, naročito onim koji su namenjeni ugroženim kategorijama stanov­ništva. Transformisanjem napuštenih i nekorišćenih objekata u stambene, u velikoj meri se može rešiti problem nedostatka stambenog prostora.

Brojni primeri konverzije objekata širom sveta u socijalne stanove, stanove za studente ili kolektivne centre, to i potvrđuju. Kako bi se podstakla ova praksa i pomenute mere bile sprovođene u većem obimu, potrebno je takođe i da zakonodavac prepozna njihov značaj, ukloni regulatorne prepreke te prilagodi zakonski okvir planiranju, projektovanju i izgradnji kroz transformacije.

U sredinama sa istorijskom, arhitektonskom ili kulturnom vrednošću, koje nisu nužno i pod zaštitom, adaptivna revi­talizacija je način očuvanja lokalne istorije i kulture. Ona omogućuje obnovu lokaliteta koji bi inače bili napušteni ili srušeni i obezbeđuje vezu između prošlosti i buduć­nosti određenog područja, istovremeno zadovoljavajući njegove sadašnje potrebe. Takvi objekti su često veoma atraktivni zbog svoje originalnosti i istorijske autentič­nosti. Ipak, treba napomenuti da uspešne transformacije podrazumevaju intervencije na objektu koje mogu biti prepo­znatljive kao savremene, a ne puko ponavljanje istorijskih motiva ili stilova. Očuvanje i ponovna upotreba isto­rijskih zgrada ima dugoročne koristi za susedstvo i potpo­maže kreiranje jake lokalne zajednice.

Kreativni projekti ponovne upotrebe starih objekata mogu biti ključni faktor za povećanje interesovanja budućih korisnika, kao i za povećanje tržišne vrednosti stanova.
Na kraju, transformacije u stanovanju omogućuju arhitektama da stvore jedinstvenu i prepoznatljivu arhitekturu, nove repere u gradu i prava remek- dela. Rekonstrukcija i adapta­cija starih objekata u savremene stambene strukture pred­stavljaju pravi izazov za arhitekte. Izvrsni primeri krea­tivnih projekata i inovativnih rešenja koji su izloženi u okviru ove izložbe to i potvrđuju.