SB UN-a o oštećenju na gasovodu Severni tok, ruski veto na nacrt rezolucije o osudi referenduma

Kina poziva sve strane u sukobu u Ukrajini da pokažu uzdržanost i učine napore za pregovore i prekid vatre, izjavio je večeras stalni kineski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Čang Jun na sednici Saveta bezbednosti.

Čang je rekao da Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i istakao da se moraju poštovati principi iz povelje UN-a.

Sve legitimne zabrinutosti za bezbednost svih strana moraju biti ozbiljno razmotrene, a svi napori za mirno rešenje moraju biti podržani, zaključio je Čang.

Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji su inicirale SAD i Albanija, a koja osuđuje referendume u samoproglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj republici, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti za pristupanje Rusiji.

Brazil, Gabon, Indija i Kina bili su uzdržani, javio je TAS.

(Tanjug) 

Sjedinjene Američke Države ne veruju da je bilo koja članica NATO-a umešana u curenje na gasovodu Severni tok, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan.

"Ne verujemo da je to delo bilo kog saveznika u NATO-u", rekao je Saliven novinarima u Beloj kući.

Rusija je za curenje okrivila Zapad, dok države EU veruju da je šteta prouzrokovana sabotažom.

(Rojters) 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su ukrajinske snage postigle "značajne rezultate" na istoku zemlje i pomenuo je Liman koji je pod kontrolom ruske vojske, ali bez davanja više detalja.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je prethodno da su trupe zauzele jedno selo
blizu Limana, u istočnoj Donjeckoj oblasti.

(Rojters) 

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da bi ozbiljno trebalo shvatiti reči ruskog predsednika Vladimira Putina da će se, ako Ukrajina odloži nastavak pregovora, biti teže dogovoriti.

"Nikada to nismo odbili (pregovore sa Ukrajinom). Predsednik je to više puta rekao u svojim govorima poslednjih meseci. Da vas podsetim na njegove reči: mi ne odbijamo pregovore, ali oni koji odbijaju moraju da shvate da što duže odugovlače, biće teže pregovarati. Siguran sam da su to reči koje bi trebalo ozbiljno shvatiti", rekao je Lavrov.

(Izvestija) 

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova navela je da je generalni sekretar UN-a Antonio Guteres zauzeo pristrasan stav u vezi sa pripajanjem četiri ukrajinskih oblasti Rusiji i optužila ga da je "instrument propagande".

"Smatramo neprihvatljivim da se generalni sekretar UN-a pretvara u instrument propagande i pritiska države članice kada bi trebalo da se rukovodi Poveljom UN-a u celini", rekla je Marija Zaharova u saopštenju.

Guteres je u četvrtak rekao da bi ruski planovi za pripajanje četiri ukrajinska regiona značili "opasnu eskalaciju" koja bi ugrozila izglede za mir u regionu. 

(Rojters) 

Nedavne akcije Rusije predstavljaju najozbiljniju eskalaciju sukoba od početka rata, navodi generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

"Putin je mobilisao još stotine hiljada vojnika, neodgovorno zveckao nuklearnom sabljom i sada nezakonito pripojio više ukrajinskih teritorija. Sve to predstavlja najozbiljniju eskalaciju od početka rata", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare. 

(Rojters) 

Švedska policija će sarađivati sa danskim i nemačkim kolegama u istrazi o tome šta je izazvalo eksplozije na dva gasovoda u Baltičkom moru, izjavila je švedska premijerka Magdalena Anderson. 

"Naravno, važno je utvrditi šta se dogodilo, uzrok curenja. Danas smo se dogovorili da bi  policije u Švedskoj, Danskoj i Nemačkoj trebalo da sarađuju kako bi se razjasnilo šta se dogodilo", rekla je Andersonova.

(Rojters) 

Savetnik za nacionalna bezbednost SAD Džejk Saliven i generalni sekretar NATO-a Jens
Stoltenberg razgovarali su o zabrinutosti zbog pripajanja četiri oblasti Rusiji i, kako su naveli, "očigledne sabotaže gasovoda Severni tok 2", saopštila je Bela kuće.

"U svetlu očigledne sabotaže gasovoda Severni tok u Baltičkom moru, razgovarali su o zaštiti kritične infrastrukture", napominje se u saopštenju.

(Rojters) 

Švedska je osudila pripajanje četiri ukrajinska regiona Rusiji "u najsnažnijem smislu",
izjavila je premijerka te zemlje Magdalena Anderson. 

"To nije ništa drugo do potpuna farsa", navela je Andersonova.

(Rojters) 

Zelenski je rekao da je Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine odlučio da primeni sankcije na određena fizička i pravna lica Rusije.

"Istovremeno, apelujem na narodne poslanike Ukrajine: na sledećem sastanku Vrhovne rade Ukrajine biće razmatran nacrt zakona o nacionalizaciji sve ruske imovine, koji bi trebalo da značajno pojednostavi ovu proceduru. Molim vas da podržimo ovaj predlog zakona bez odlaganja. Završavamo demontažu ruskog uticaja na Ukrajinu, Evropu i svet", rekao je Zelenski.

(Unian) 

"Sjedinjene Države osuđuju današnji lažni pokušaj Rusije da anektira suverenu ukrajinsku teritoriju. Rusija krši međunarodno pravo, gazi Povelju Ujedinjenih nacija i svuda pokazuje svoj prezir prema miroljubivim nacijama", rekao je Bajden i dodao da te akcije "nemaju legitimitet" i da će SAD nastaviti da "uvek poštuju međunarodno priznate granice Ukrajine".

Bajden je dodao da će SAD "okupiti međunarodnu zajednicu da osudi ove poteze i da Rusiju pozove na odgovornost".

"Pozivam sve članove međunarodne zajednice da odbace ruske ilegalne pokušaje aneksije i da budu uz narod Ukrajine koliko god je potrebno", rekao je Bajden.

(Si-En-En) 

"Ukrajina je bila i ostala lider u pregovaračkim naporima. Naša država je uvek nudila Rusiji da se postigne dogovor o suživotu pod jednakim, poštenim, pristojnim i poštenim uslovima. Očigledno je da je sa ovim ruskim predsednikom to nemoguće", kazao je Zelenski u video obraćanju.

Spremni su, kaže, za dijalog, ali sa drugim predsednikom Rusije.

(Gardijan, Unian) 

Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da se Ukrajina formalno prijavila za ubrzanu proceduru prijema u NATO savez.

"Mi preduzimamo odlučujući korak potpisivanjem zahteva za ubrzano pristupanje NATO-u", rekao je Zelenski na Telegram kanalu.

(Rojters) 

Britanija je sankcionisala guvernera ruske centralne banke Elvira Nabiulina, koje podrazumevaju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja, navodi se na Vladinioj veb stranici.

(Rojters) 

Savet za nacionalnu bezbednost Ukrajine zasedao je kako bi razmatrao mere povodom pristupanja četiri regiona Rusiji. 

"Razmatrane su mere koje se moraju preduzeti da se osigura kolektivna bezbednost evroatlantskog prostora i Ukrajine", navodi se na sajtu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Kako se navodi, takve mere bi trebalo da obuhvate sporovođenje strategije nuklearnog odvraćanja Rusije od strane ukrajinskih saveznika.

(Rojters) 

Holandski premijer Mark Rute je rekao da Holandija neće prihvatiti pripajanje ukrajinskih regiona Rusiji.

"Holandija nikada neće priznati ovu aneksiju, kao što ne priznajemo aneksiju Krima", rekao je Rute novinarima u Hagu.

(Rojters)

Nemački kancelar Olaf Šolc sastaće se sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Berlinu 3. oktobra kako bi razgovarali o nedavnim dešavanjima u vezi sa ratom u
Ukrajini, saopštila je Jelisejska palata.

Dvojica lidera razgovaraće i o energetskoj krizi u Evropi, navodi se u saopštenju.

(Rojters) 

Grčka osuđuje pripajanje četiri ukrajinska regiona Rusiji, saopštilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Odluka je nezakonita jer očigledno krši međunarodno pravo i ona je ništava", navodi grčko ministarstvo spoljnih poslova.

(Rojters) 

Obećanja o neširenju NATO-a, kojima su poverovali prethodni rukovodioci, ispostavila su se kao užasna obmana, naglasio je ruski predsednik.

Poručio je da Rusija neće žiteti po pravilima Zapada, koji, kako kaže, sada već ima i trojne standarde.

"Zapad iznajmljuje teritorije kao hegemon. Od ključne je važnosti da sve države predaju svoj suverenitet u korist SAD", istakao je ruski predsednik. 

(Gardijan) 

Kijev je dužan da se s poštovanjem odnosi prema izboru DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, samo to može biti put ka miru, izjavio je Putin.

(Gardijan)

U Kremlju se održava ceremonija potpisivanja sporazuma o stupanju novih teritorija u sastav Ruske Federacije.

Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, sudbina žitelja DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti je zajednička. 

"Pravo na samoopredeljenje je neotuđivo pravo Donjecke i Luganske narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, koje je potvrđeno i 1. članom Povelje Ujedinjenih nacija", rekao je Putin na početku svog govora. 

Predsednik Rusije je rekao da se nada da će Federalna skupština podržati zakone o ujedinjenju novih teritorija s Ruskom Federacijom. 

Zemlje Evropske unije postigle su inicijalni dogovor o osmom paketu sankcija protiv Rusije, rekli su neimenovani diplomatski izvori za Rojters.

Prema njihovim rečima, izaslanici 27 zemalja EU u Briselu su danas razgovarali o predlogu sankcija protiv Rusije i dali početno zeleno svetlo, a konačno odobrenje se očekuje sledeće nedelje.

Kako su rekli izvori, sve zemlje članice EU treba jednoglasno da donesu odluku o uvođenju sankcija i, ukoliko bi se pokazalo da je suviše teško prevazići njihove međusobne razlike, to pitanje bi bilo prosleđeno liderima zemalja EU koji se sastaju u Pragu 6. i 7. oktobru.

Evropska komisija je u sredu predložila osmi paket sankcija protiv Rusije, uključujući ograničavanje cene ruske nafte i dalje ograničavanje trgovine visokotehnološkim proizvodima.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su nove sankcije osmišljene da "nateraju Kremlj da plati" za eskalaciju rata protiv Ukrajine.

Ona je obećala da će EU uvesti gornju granicu na cenu ruske nafte kako bi "podržala smanjenje ruskih prihoda i očuvanje stabilnog globalnog tržišta".

(Rojters)

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko istakao je da je Belorusija bila i da će biti uz Rusiju i da je njihov savez čvršći od saveza članica NATO.

"Ne treba da nas optužujete za koagresiju ili nešto drugo. Jesmo bili, jesmo i bićemo zajedno sa našom Rusijom. Naša unija sa Rusijom je čvršća od one iz NATO bloka. Šta drugo očekujete od nas? S tim u vezi, mi kažemo da se nećemo boriti u Ukrajini. Hajde da sarađujemo mirno", poručio je beloruski lider ambasadorima stranih zemalja na današnjoj ceremoniji predaje akreditiva, javila je beloruska agencija Belta.

Po Lukašenkovom mišljenju, Ukrajina ne može ni za šta optužiti Belorusiju.

"Nismo mi započeli sukob sa Ukrajinom. Oni su zatvorili svoj vazdušni prostor našim avionima i proglasili ekonomsku blokadu Belorusije, pre nego što su to učinile zemlje Zapada i SAD", rekao je on, dodajući da je Belorusija uvek ispunjavala svoje obaveze prema Rusiji, ali nije uključena u oružani sukob u Ukrajini.

Predsednik Belorusije je podsetio da su tri runde pregovora između Rusije i Ukrajine održane na beloruskom tlu.

"Zašto su pregovori prekinuti, ko ih je prekinuo? Retoričko pitanje", rekao je on i dodao da je Belorusija učinila sve da zaustavi sukob, ali "nekome je trebalo ovo krvoproliće", preneo je Tas.

(Tanjug)

Predsednik Rusije Vladimir Putin obavestio je Državnu dumu Rusije o predlozima Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti da budu primljene u sastav Rusije, saopštio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin. 

"Predsednik Ruske Federacije je obavestio Državnu dumu o predlozima Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporoške oblasti i Hersonske oblasti da budu primljene u Rusku Federaciju kao novi subjekti", rekao je Volodin. 

Rusija je održala referendume u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju, i poručila da je ogromna većina glasala u korist pridruživanja Rusiji.

Zapadne vlade i Kijev rekli su da je glasanje obavljeno pod prisilom okupacije, da je nereprezentativno i da je prekršeno međunarodno pravo.

(Rojters)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa vojnim komandantima kako bi razmotrili "dalji plan oslobađanja" ukrajinskih teritorija.

Zelenski je na Telegramu napisao da su takođe razgovarali o isporukama oružja za oružane snage Ukrajine, kao i o eventualnim daljim planovima Rusije nakon invazije Ukrajine.

(Rojters) 

Četiri sporazuma o prijemu novih teritorija u sastav Ruske Federacije biće potpisana danas na specijalnoj ceremoniji u Kremlju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Glavni događaj počeće u 15 časova po moskovskom vremenu u sali Svetog Đorđa u Kremlju. Uslediće govor ruskog predsednika Vladimira Putina, da još jednom naglasim, važan. A zatim će uslediti ceremonija potpisivanja dokumenata", rekao je Peskov, a prenela je agencija Tas.

Kako je dodao, na ceremoniji će učestvovati lideri Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) Denis Pušilin i Leonid Pasečnik, kao i načelnici Zaporoške i Hersonske oblasti Jevgenij Balicki i Vladimir Saldo.

Takođe je ukazao da će Rusija napade na, kako je rekao, svoje nove teritorije, smatrati činom agresije.

"Neće biti ništa drugo", kazao je Peskov u odgovoru na pitanje da li će Moskva ukrajinske napade na te teritorije smatrati činom agresije protiv Rusije.

(Tanjug)

Članice Evropske unije odobrile su vanredni namet na ekstraprofite energetskih kompanija i započele razgovore o sledećim potezima za rešavanje energetske krize u Evropi, među kojima je i predlog o ograničenju cene gasa u celom bloku.

Ministri energetike iz 27 zemalja EU sastali su se u Briselu, gde su odobrili mere predložene ranije ovog meseca za obuzdavanje skoka cena energije koji podstiče rekordan rast inflacije i preti recesijom.

Češko predsedništvo EU je saopštilo da su ministri postigli sporazum o merama za ublažavanje visokih cena struje.

(Rojters)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski istakao je da ne bi trebalo da bude mesta za neutralnost u borbi dobra i zla i izrazio želju da Švajcarska poveća podršku Ukrajini.

"Zaista bih voleo da Švajcarska može da blokira rusku imovinu i da apsolutno pošteno dobijemo odštetu za okupaciju ukrajinskih teritorija i za agresiju koju je Rusija izvršila na Ukrajinu", rekao je ukrajinski predsednik.

(Interfaks Ukrajina) 

Curenje na delovima gasovoda Severni tok 1 i 2, vrlo je verovatno posledica akcije iza koje stoji neka država, saopštio je danas švedski ministar energetike Kašajar Farmanbar.

"Veoma je moguće da je to učinjeno namerno, i malo je verovatno da je to uradio bilo ko drugi osim države, a da se to nije otkrilo ranije", rekao je Farmanbar novinarima pre sastanka ministara EU u Briselu.

On je još dodao da ovaj incident treba da se posmatra "iz aspekta trenutne bezbednosne situacije u kojoj se nalazi Evropa".

Švedsko tužilaštvo saopštilo je juče da je služba nacionalne bezbednosti preuzela preliminarnu istragu o oštećenju gasovoda Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru.

U saopštenju tužilaštva je potvrđeno da će švedska služba bezbednosti voditi istragu jer, kako se navodi, "moguće je da je reč o ozbiljnom zločinu koji je, bar delimično, usmeren protiv švedskih nacionalnih interesa, a po svemu sudeći izvršila ga je neka strana sila".

(Rojters)

Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) ima informacije koje ukazuju na umešanost Zapada u "teroristički napad" na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2, izjavio je direktor te službe Sergej Nariškin.

"Već imamo neke materijale koji ukazuju na zapadni trag u organizovanju i sprovođenju ovog terorističkog napada", rekao je Nariškin, prenela je agencija Tas.

Dodao je da, prema njegovom mišljenju, Zapad čini sve da sakrije prave počinioce i organizatore tog napada.

Curenja gasa iz sistema gasovoda Severni tok u švedskim i danskim vodama Baltičkog mora otkrivena su u ponedeljak, a Evropska unija i NATO su izrazili uverenje da je incident rezultat sabotaže.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da su glupe tvrdnje da Rusija stoji iza sabotaže na gasovodu Severni tok i istakao da ruske vlasti ne znaju šta je predsednik SAD Džozef Bajden mislio kada je početkom februara poručio da bi se trebalo rešiti Severnog toka 2, iako Moskva pamti te reči.

On je rekao da incident na gasovodima Severni tok 1 i 2 treba da bude istražen i da "u teoriji takva situacija zahteva dijalog, brzu interakciju svih strana kako bi se što pre saznalo šta se dogodilo", ali da do sada, kako je dodao, "vidimo apsolutni nedostatak takvog dijaloga".

(Tanjug)

Evropska unija mora da nađe model za ograničenje cene gasa koji bi moglo da prihvati svih 27 zemalja članica bloka, izjavila je komesarska EU za energetsku politiku Kadri Simson.

"Pošto različite zemlje članice očekuju različita rešenja, Evropska komisija mora da izađe sa idejom koja bi imala sveukupnu široku podršku... Moramo da nađemo model koji je prihvatljiv za sve zemlje članice", rekla je Simsonova po dolasku na sastanak ministara energetike EU, na kojem će se razgovarati o ovom pitanju.

(Rojters)

Velika Britanija nikada neće prihvatiti da su regioni Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja "bilo šta osim ukrajinske teritorije", saopštila je premijerka Liz Tras i naglasila da ruski predsednik Vladimir Putin krši međunarodno pravo.

Optužila je Putina da je delovao kršeći međunarodno pravo uz jasno zanemarivanje života Ukrajinaca i istakla da mu ne može biti dozvoljeno da menja međunarodne granice grubom silom.

"Putinu se ne može dozvoliti da menja međunarodno priznate granice koristeći brutalnu silu. Potrudićemo se da izgubi ovaj nelegalni rat", navela je Trasova u saopštenju. 

(Rojters)

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da su u Briselu "lagali narode Evrope" kada su rekli da sankcije Moskvi neće biti proširene na energente i da će one dovesti do brzog okončanja rata u Ukrajini, prenosi MTI.

Veliki akcionari energetskih kompanija, "počevši od finansijera Džordža Sorosa, ostvaruju milijarde ekstraprofita" zahvaljujući porastu cena energenata povezanih sa sankcijama, izjavio je mađarski premijer za nacionalni radio.

Građani u Evropi trenutno plaćaju skupo energente zbog sankcija, što budućnost čini nestabilnom, rekao je Orban.

On je primetio da se rat u Ukrajini nastavlja, bez nade da će se brzo završiti.

Prema njegovom mišljenju, cene energenata su vođene politički motivisanim odlukama u Briselu, a ne ekonomskim razlozima.

Bez sankcija, cene energenata bile bi iste kao u aprilu, kada se očekivalo da se one stabilizuju na oko 100 dolara, saopštio je Orban.

Zemlje EU su se na samitu u Versaju dogovorile "sa rukovodstvom Nemačke i Mađarske" da ne proširuju sankcije na energetiku, rekao je on, uz napomenu da bi Mađarska bila u mnogo goroj situaciji da se vlada nije izborila za izuzeće od sankcija Rusiji.

On je naveo i da je neizvesno da li će se situacija još više pogoršati, s obzirom na to da EU želi da uvode nove sankcije Rusiji".

Komentarišući plan Budimpešte da sprovede javnu anketu "Nacionalne konsultacije" o sankcijama Evropske unije Moskvi zbog rata u Ukrajini, mađarski premijer je rekao da su jedinstvo i saradnja još važniji u vreme krize.

Anketa je "pravno najfleksibilniji oblik" uključivanja ljudi u proces donošenja odluka, što je "po mom iskustvu politički najbolja stvar u određenim situacijama", izjavio je Orban, navodi MTI.

(Tanjug)

Ministri energetike 27 zemalja članica Evropske unije sastaju se u Briselu kako bi odobrili vanredni namet na ekstraprofite energetskih kompanija i pokrenuli razgovore o njihovom narednom potezu, verovatno o ograničenju cene gasa, radi rešavanja energetske krize u Evropi.

Ministri će razgovarati o merama koje je Evropska komisija predložila prošle nedelje u nastojanju da se obuzda skok cena energije koji podstiče rekordno visoku inflaciju i preti recesijom.

Predložene mere uključuju namet na višak dobiti kompanija iz sektora fosilnih goriva ostvaren 2022. ili 2023. godine, zatim namet na višak prihoda koje proizvođači električne energije s niskim troškovima ostvaruju od rastućih cena struje i obavezno smanjenje potrošnje električne energije od 5,0 odsto tokom perioda viših cena.

Diplomate iz nekoliko zemalja su uverene da će ministri danas odobriti ovaj paket. 

"Konsenzus o uvođenju gornje granice cene gasa nije blizu"

Oni će se zatim fokusirati na sledeće poteze EU za smanjenje cena energije, pri čemu se mnoge zemlje zalažu za opšte ograničenje cene gasa, dok se druge – pre svega Nemačka, tome i dalje protive.

"Konsenzus o uvođenju gornje granice cene gasa uopšte nije blizu", rekao je diplomata iz jedne zemlje EU.

Petnaest država EU, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku, zatražilo je ove nedelje od Brisela da predloži gornju granicu cene gasa za sve veleprodajne transakcije, kako bi se zauzdala inflacija.

EU bi trebalo da ograniči cenu gasa do nivoa koji je "dovoljno visok i fleksibilan da omogući Evropi da privuče potrebne resurse", navele su Belgija, Grčka, Poljska i Italija u dopisu u kojem objašnjavaju svoj predlog, a u koji je uvid imao Rojters sinoć.

Protivnici ovog predloga, među kojima su i Nemačka i Holandija, kažu da bi ograničavanje cena gasa moglo da oteža zemljama da privuku dobavljače, jer neće moći da nude konkurentnu cenu prodavcima gasa na globalnim tržištima ove zime u odnosu na druge kupce.

Diplomata iz jedne zemlje EU rekao je da ta ideja ima "znatne manjkavosti i nosi rizike po sigurnost snabdevanja", pri čemu Evropa ulazi u zimu sa oskudnim zalihama energije nakon što je Rusija smanjila isporuke u znak odmazde zbog zapadnih sankcija uvedenih Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.

Evropska komisija je takođe izrazila skepsu prema pomenutom predlogu i predložila da EU umesto toga napravi iskorak s nekim ograničenijim verzijama limitiranja cena.

Uvođenje gornje granice za veleprodajne cene gasa zahtevalo bi "znatna finansijska sredstva" i moglo bi da funkcioniše samo ako se uspostavi neki novi entitet za raspodelu i otpremu goriva državama koje oskudevaju u zalihama, navodi Komisija u dokumentu objavljenom u četvrtak.

Umesto toga, zemlje EU bi trebalo da razmotre ograničavanje cene ruskog gasa ili pokretanje ograničenja cena u EU pre svega za gas koji se koristi za proizvodnju električne energije, dodaje EK.

Kako do predloga koji bi podržalo više zemalja EU 

Komisija je ranije ovog meseca predložila ograničenje cene ruskog gasa, ali je odustala od te ideje nakon otpora zemalja članica iz centralne i istočne Evrope koje strahuju da će Moskva uzvratiti prekidom isporuka preostalih količina gasa koji im i dalje šalje.

Belgijska ministarka energetike Tine Van der Straten kaže da će zemlje koje se zalažu za ograničenje cena pojačati napore da dođu do predloga koji bi podržalo više zemalja EU.

"Preduzećemo dalje korake sa Nemačkom, sa Austrijom, sa svim zemljama koje danas i dalje imaju rezervisan stav", rekla je ona.

Dodala je da će biti potrebno samo do dve milijarde evra za finansiranje hitne kupovine gasa ukoliko cene probiju gornju granicu EU, jer se većina evropskog uvoza obavlja prema dugoročnim ugovorima i/ili stiže gasovodima koji ne mogu lako da nađu alternativne kupce.

To je, prema njenim rečima, manji iznos u odnosu na sume koje sada troše zemlje EU pojedinačno kako bi pomogle svojim potrošačima da prebrode krizu visokih cena energije.

(Rojters) 

Predstavnik administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov tvrdi da su ukrajinske trupe napale kolonu vozila sa civilima koji su čekali da izađu u deo Zaporoške oblasti koji kontrolišu ruske snage.

Rogov je za RIA Novosti rekao da režim u Kijevu pokušava da to predstavi kao granatiranje koje su izvele ruske trupe.

Rogov tvrdi da su ukrajinske snage, videvši kako stanovništvo masovno odlazi u deo Zaporoške oblasti koji je pod kontrolom ruskih snaga, izvele udar na konvoj sa desetinama civilnih automobila koji su čekali da napuste deo regiona pod kontrolom Ukrajine.

"Prema našim saznanjima, ima žrtava i mnogo povređenih", rekao je Rogov.

Prethodno je šef oblasne vojne administracije Zaporožja Oleksandar Staruh izjavio da su ruske snage izvele raketni udar na civilni humanitarni konvoj na izlazu iz Zaporožja i da ima mrtvih i povređenih.

"Najmanje 23 osobe su poginule, a 28 je ranjeno u ruskom raketnom udaru na civilni humanitarni konvoj na izlazu iz Zaporožja na jugu Ukrajine, saopštio je regionalni guverner Oleksandar Staruh na Telegramu.

(RIA Novosti, Interfaks Ukrajina)

Najmanje 23 osobe su poginule, a 28 je ranjeno u ruskom raketnom udaru na civilni humanitarni konvoj na izlazu iz Zaporožja na jugu Ukrajine, saopštio je regionalni guverner Oleksandar Staruh.

"Do sada, 23 mrtvih i 28 ranjenih. Svi civili", napisao je ukrajinski regionalni guverner Zaporožja na Telegramu.

On je naveo da su ljudi stajali u koloni kako bi otišli na teritoriju koju kontrolišu ruske snage da odnesu pomoć, preneo je Interfaks Ukrajina.

Staruh je izjavio i da su na mestu napada hitne službe.

(Rojters, Interfaks Ukrajina)

U noćašnjem raketiranju Nikolajeva, koje su izvele ruske snage, povređeno je osmoro ljudi, objavio je šef oblasne vojne administracije Vitalij Kim.

Prethodno je saopšteno da je jedna od raketa pogodila višespratnicu

(Interfaks Ukrajina)

U noćašnjem raketiranju grada Dnjepra jedna osoba je poginula, a pet povređeno, saopštio je načelnik oblasne vojne administracije Valentin Rezničenko.

Naveo je da je oštećeno nekoliko višespratnica, gimnazija, prodavnica i administrativne zgrade.

Rezničenko je dodao da je Dnjepar gađan raketama "iskander" i da je uništeno transportno preduzeće, pri čemu su u požaru izgorela 52 autobusa, a 98 je oštećeno.

(Interfaks Ukrajina)

Američki državni sekretar Entoni Blinken osudio je referendume na istoku Ukrajine koje je podržala Rusija, rekavši da je to pokušaj otimanja teritorija na nelegalan način, čime se krši međunarodno pravo.

"Lažni referendumi Kremlja su bezuspešni napori da se prikrije ono što predstavlja dalji pokušaj otimanja ukrajinske zemlje", naveo je Blinken.

On kaže da su rezultati "orkestrirani u Moskvi" i da ne odražavaju volju naroda Ukrajine.

Na istoku Ukrajine u četiri oblasti - Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj od 23. do 27. septembra održani su referendumi na kojima je lokalno stanovništvo izglasalo pripajanje Rusiji.

(Rojters)

Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od ruskog generalnog tužioca da odmah reaguje na izveštaje o prekršajima u vezi sa mobilizacijom, javlja Tas.

"Po mom uputstvu su i tužioci odgovarajućih nivoa uključeni u rad komisija na čijem su čelu regionalni predstavnici. Molim glavnog tužioca da odmah reaguje na svaki signal", rekao je Putin na operativnom sastanku sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.

Dodao je da su u nizu regiona formirane radne grupe po kancelarijama, čija svrha je da obezbede građanima neophodnu pomoć.

"Molim vas da izveštavate o preduzetim merama, a svi zvaničnici treba da najbliže sarađuju sa organima gonjenja na svim nivoima", naglasio je Putin.

(Tanjug)

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) organizovala je isporuku opreme za nuklearnu bezbednost Ukrajini, prenela je agencija Tas.

U saopštenju Agencije je navedeno da je oprema, koju je donirala Švedska, isporučena u sredu, dok se očekuje da će za nekoliko dana stići oprema koju je, uz podršku Francuske i Sjedinjenih Država, obezbedila IAEA.

(Tanjug)

Gradonačelnik Nikolajeva Oleksandar Sjenkevič i šef oblasne administracije Vitalij Kim saopštili su da je ruska vojska ponovo granatirala taj grad i da su rakete pogodile stambenu oblast. 

"Sedam eksplozija (najmanje dve van grada). Ruski okupatori su sa dve rakete napali stambeni prostor. Jedna raketa je pogodila deveti sprat, pričinjena je ozbiljna šteta, a ima ljudi pod ruševinama", rekao je Kim.

(Unijan)