Ne znam kad tačno, ali verovatno negde početkom studija kad sam imala dve-tri hiljade dinara džeparca nedeljno, prestala sam da kupujem brijače. Ženske. Sa muškima sam ostala da se družim.

Jer novčaniku je milije ono što je jeftinije, vazda bilo i ostaće. Još ako je jednakog kvaliteta, imaš i jare i pare.

I to je srž početka ove priče.

Elem, desilo se to jednog običnog martovskog dana dok sam beznadežno lutala među rafovima supermarketa. U novčaniku sam imala jednog Teslu i jednog Vajferta, poslednjeg. Čvrsto sam se borila da ga ne razbijem, jer kad ga razbiješ, to ti izleti iz ruku, a nisi ni primetio.

A brijač mi je baš trebao da ne ulazim u detalje.

Jedina opcija koju sam imala je kupiti brijač vrednosti do 100 dinara. I nekako sviknuta da ne zalazim među police gde je muška kozmetika, otišla sam među roze rafove da odaberem sudbine važan proizvod.

Dva žileta, tri žileta, plastična drška, gumena drška, silikonska drška, cvetno pakovanje, roze pakovanje, ljubičasto pakovanje. Da biraš! Ako imaš 120 dinara za komad. A ja ih nisam imala, zapravo jesam, ali nisam htela da razbijem hiljadarku.

Moj princip je bio jak, nisam htela da odustanem od toga da kupim šta mi treba za male pare. I usud li je, šta li je, možda i rođendan koji se bližio tadašnjem dečku, svakako neka viša sila, naterao me je da odem i do "muških rafova".

Kad tamo, niotkuda, sakriveni, u nedrečavim bojama - neviđeno veliki izbor muških brijača! Zeleni, plavi, crni, sivi, bez cvetića, bez ikakvih ukrasa. Vidim, proizvođač isti kao za ženske. I, što je najvažnije, cena potpuno drugačija nego za ženske. Šta više, niža za četrdesetak dinara. Bingo!

Razmišljam, valjda neće ništa da mi fali ako jednom upotrebim muški brijač, šta znam, možda su oštriji nego ženski, opasniji, ne znam, nemam iskustva, do tada sam kupovala samo roze.

Kupujem, odlazim srećna, nerazbijena hiljadarka u džepu, brijač u džepu.

U stanu neprijatno saznanje - muški i ženski brijači su potpuno isti. Nema nikakve razlike, i taj ružni sivi od 80 dinara obavio je isti posao kao onaj lepi roze od 120 dinara. Čekaj, pa "ženski" su skuplji samo zato što su u lepom pakovanju?!

Nije mi bilo teško, moj kalkulantski mozak odmah se bacio na računicu. Četrdeset dinara (razlike) puta deset hiljada studentkinja u Beogradu jednako četiristo hiljada dinara.

Četiristo hiljada dinara čistog profita. Zbog #jersmožene i to "treba" da bude roze? Samo studentkinje, samo u Beogradu. Gde su ostali gradovi, ostale žene, mislim.

Kad sve sabereš, ogroman profit - ni za šta.

Jer je upakovano u roze, šljašteće, sa cvetićima, ma ženskasto. Deri!

Najbezobrazniji i najbezobzirniji način za ubiranje profita 

Tu nije kraj. Industrija beskrupulozno zarađuje na ženama. Na mnogo načina, ali ovaj sledeći je najbezobrazniji.

Svakog meseca, ako ste zdrava žena sa redovnim ciklusom, kupujete uloške, tampone, dnevne uloške. Tu nema mnogo izbora, to morate da kupite kakvo god da je pakovanje.

Neka je prosečna cena pakovanja uložaka 250 dinara, tampona 350, dnevnih uložaka 200. Imam sreće i dobro zdravlje, pa mesečno u proseku za ove stvarčice potrošim oko 800 dinara. Godišnje 9.600.

Ako računam da prosečna žena ima ciklus oko 40 todina, to znači da ću potrošiti oko 384.000 dinara na uloške, tampone i dnevne uloške. I dobro ću proći.

Znam mnogo žena koje nemaju tu sreću sa zdravljem, koje imaju češće cikluse, koje traju duže. Koliko li one troše? Pola miliona dinara za života, milion?

Samo zato što smo žene i što nam je priroda tako odredila. Zato što nisam muško, industrija, koja ni ne postavlja pitanje ravnopravnosti, ubira profit od žena kojima to nije hir.

Ne postoji takav pandan kod muškaraca inače bi sigurno bio jeftiniji, kao u slučaju žileta.

Muškarci godišnje uštede najmanje 80 evra (primera radi, deset dana letovanja u Grčkoj u predsezoni, Krit 2018. sam toliko platila) jer imaju obavezu manje. A mogli bi da plate više budući da je poznato da su bolje plaćeni nego žene na istim pozicijama.

To znači da ne postoji dovoljno opravdan razlog da se ženama naplaćuje nešto što moraju da koriste, što nije stvar izbora, samo zato što imaju biološku odliku koju muškarci nemaju.

Od samog rođenja smo, po ovom parametru, bez mogućnosti da na to utičemo, neravnopravni. 

Kad ulošci i tamponi postanu besplatni, možemo da govorimo o istinskoj ravnopravnosti.

Da li će se to desiti u Srbiji, kao što se desilo u Škotskoj gde su besplatni? Ne verujem u to danas, možda bude moguće za moje ćerke i unuke jednog dana. 

Ali o ovome treba da pričamo. I to ne samo 8. marta. Imamo celu godinu jer nam cele godine to treba.

Ne brinite, onih 80 evra bih znala da upotrebim korisno i za sebe i za muškarce.