Usred sveg ludila sa koronavirusom, rad od kuće za mene je bio spas. Od svih i svega, sebe ponajviše. Pobegla sam u Kovin, jer bolje je ovde čekati kovid a nije toliko ludo kao što je u Beogradu. I zaljubila se u rad od kuće.

Nema više buke i haosa u integrisanoj redakciji televizije, mogu da pišem tekstove na miru, u svojoj umirujuće okrečenoj zelenoj sobi. Ne moram da peglam odeću i tiskam se u prevozu, strahujući od zaraze. Ne moram da se šminkam, napokon malo detoksa za kožu.

Ne moram da prisustvujem ponekad napornim redakcijskim sastancima, onlajn je postalo mnogo lakše. A budimo iskreni, koliko kog mi bile drage neke kolege, ponekad poželim da ih ne vidim više i pobegnem od njih.

"Korono, hvala ti", mislila sam u početku. 

Pisala sam tad koliko dobrih stvari nosi rad i boravak kod kuće. Mislila sam da je privremeno, taman dva-tri meseca pauze od svih. Entuzijazam me je "pucao", radila sam kao mašina, pisala... Lepota. Šarmirao me kao niko.

A onda su zaljubljene oči počele da se otvaraju. Slepilo ljubavi na prvi pogled počelo je da popušta. Što ste više zajedno, bolje se upoznajete i vidite da to baš i nije tako slatko kao što je delovalo.

Počelo je da mi nedostaje sve ono od čega sam pobegla. I peglanje odeće i šminkanje i onaj hod od autobuske stanice do Takovske 10, kad slušam muziku i čistim mozak, pripremajući ga za još jedan naporan dan. Svi moji rituali.

Najviše od svega nedostaju mi ljudi, njihova energija, puš pauze na kojima su uvek rađaju dobre ideje. Svađe, rasprave, argumenti i kontraargumenti. Takav je novinarski posao – komunikacija je sve, najbolje kad je žustra.

Početni entuzijazam i ja koja radim kao mašina, iščileli su. Izveštavanje o dnevnim događajima ostalo je brzo, naporno, ali rutinsko.

Ideje mi ne naviru kao pre. Baš zbog tog rada u četiri zida, zelenog, umirujućeg. Zid nema ideju, on je ćutolog. Ne ograničava samo prostor, nego i misli.

Ona šarmantna fasada, koja me tako lako zavela, je popustila i sad pokazuje svoje mane.

Kada mi je urednik u martu ili aprilu rekao "Neće ovo tako brzo proći, šta ako radimo od kuće do Nove godine", smejala sam se u neverici. "Kako da ne, dugo će trajati... Super je rad od kuće, što da ne", mislila sam, "šta tome fali".

Kao naivna, zaljubljena tinejdžerka. Brzo očarana, pa razočarana.